"U prvoj noći Ramazana postala sam nevidljivi putnik, a krajnje odredište su kapije Allahove milosti, zadovoljstva i oprosta. Pred zoru iščekujem prve sehurske tragove, mirise, zvukove iz majčine kuhinje, koja se kreće skoro nečujnim koracima i tiho šapćući da nas ne probudi priprema jela. Preplavi me zahvalnost na toj blagodati. Majci. Osjetih miris. Neobičan, sladak, treperav.
Nije to samo miris hrane. Mislim da je to miris svih duša što se u iščekivanju Allahovog oprosta i rahmeta u ove blagoslovljene sate prostiru pred kapijom Njegovom. Dok jedni pronalaze opravdanja, drugi zdušno poste. Poste bićem. Poste dušom. Poste očima. Poste sluhom. I to ne samo dok je Ramazan. Ako srce ne uposliš pokornošću Allahu, plemenitim ciljevima, ono će tebe uposliti prohtjevima i negativnošću.
A oni koji se oslanjaju na Allaha, On im je dovoljan. Oni koji rade u ime Allaha, On im je dovoljan. Poput ptica su koje osvanu gladne, a omrknu site. Ali i ptice polijeću iz gnijezda. I ptice traže. I ptice kucaju. I ptice putuju. Lete u potrazi za onim što ih čini živima. U Ramazanu sam poput ptice. I drago mi, pravo drago, što nemam kaveza"