Bio jedan udovac koji je imao tri sina oženjena. Sinovima mu se nije svidelo da im se otac po starost ženi, za to strogo narede svojim ženama, da lijepo sa ocem postupaju, i da ga dobro poslužuju. Žena je svaka pred svojim mužem kazivala da mu oca poslužuje, ali u stvari nije bilo tako. Siromah starac da bi dokazao sinovima da mu je nužda oženiti se i da ga snahe aman nikako ne poslužuju, smisli ovaj način. Jednog dana zovne sva tri sina u svoju sobu, te im reče:
„Ja sam imao trista dukata u svojoj sobi, pa mi je nestalo. Jedna između vaših žena ukrala je pare, jer i sami znate da drugi niko ne ulazi u moju sobu.”
Tada sinovi dozovu žene, te će najstariji zapitati svoju da nije uzela očeve pare. A ona će: „Ako sam mu i ušla u sobu ima osam dana da Bog da ni o šta sreće ne imala!”
Pa za tim se srednja zakune da mu nije u sobu ušla ima dvije nedelje.
A najmlađa isto se tako zakune, da mu nije u sobu ušla ima i mjesec dana!
Tada otac rekne: „Eno para, nije mi ih nestalo, samo sam ja stio da vaše žene same priznadu da me ne poslužuju, već evo vam ovi novci, za vas sam ih i uštedio, a eto sami vidite da mi je nužda ženiti se. Tad mu se sinovi zastide i odma ga ožene.