...i budite pozdravljeni i odpozdravljeni najlepsim pozdravom (selamom)...
Ebu Bekr, radijallahu anhu, i Alija, radijallahu anhu, su prolazili jedan kraj drugog. Tako prolazeći, ni jedan nije poselamio onog drugog. U arapskoj kulturi je običaj da mlađi poselami starijeg. Kasnije tog dana, Ebu Bekr, radijallahu anhu, je vidio Aliju, radijallahu anhu, te ga upitao:
„Da li si se to naljutio na mene?“, jer ga nije poselamio. Alija, radijallahu anhu, je odgovorio: „Ne, ali sam sinoć nešto sanjao. U snu sam vidio prelijep dvorac u Džennetu. Upitao sam čiji je to dvorac pa mi je melek odgovorio da je on sagrađen za brata koji druge poselami prvi. Čekao sam da me poselamiš jer sam želio da to bude tvoj dvorac.“ Ebu Bekr mu je tada rekao:
„I ja sam sinoć sanjao isti san. Čekao sam da me ti poselamiš jer sam i ja želio da to bude tvoj dvorac.“ Željeti nešto svome bratu/sestri prije nego sebi je znak zaista jake vjere. I zbog toga moramo živjeti ugledajući se na ovaj primjer, ako Bog da.