‘Zašto onda dopustiti da nam se vjera ponižava.’ Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada reče: ‘Ja sam Allahov rob i Allahov poslanik, neću se suprotstaviti Allahovom naređenju, niti će me Allah napustiti.’ Potom je Omer, r.a., često govorio: ‘Kad postim, klanjam ili sadaku dajem, želim da me Allah oslobodi grijeha za one teške riječi, iako sam želio dobro.’ Allahov Poslanik, s.a.v.s., potom je pozvao Aliju ibn Ebi-Taliba i rekao: ‘Piši!’ Bismillahir-rahmanir-rahim – U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog’; A Suhejl reče: ‘Takvog ne poznajem.
Nego piši: ‘Bismikellahumme – u Tvoje ime, Allahu’, pa Resulullah, s.a.v.s., naredi Aliji: ‘Piši: Bismikellahumme – u ime Tvoje, Allahu. Sa ovim se saglašava Muhammed, Allahov poslanik…”; Suhejl ibn Amr ga prekide: ‘Da vjerujemo da si Allahov poslanik, ne bismo se borili protiv tebe. Nego piši: Sa ovim se saglašavaju Muhammed, sin Abdullahov i Suhejl, sin Amrov: primirje se uspostavlja deset godina. U tom razdoblju narod će biti siguran i niko nikoga napadati neće. Ko od muslimana iz Meke priđe muslimanima Medine bez dozvole staratelja, bit će vraćen u Meku.
Ko priđe Kurejšima iz Medine neće biti vraćen u Medinu. Između nas uspostavlja se međusobno čuvanje, jedni druge nećemo krasti i jedni druge nećemo varati.'” U tačkama ugovora bilo je napisano da onaj ko želi ući u savezništvo sa Muhammedom, s.a.v.s., može to učiniti. A onaj ko želi ući u savezništvo sa Kurejšijama može to učiniti; tako je pleme Huza’a prišlo Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., a Benu-Bekr Kurejšijama.
‘Ti ćeš se, Muhammede, vratiti ove godine i nećeš ući u Meku, a slijedeće godine možeš sa svojim ashabima ući i ostati u Meki tri dana, sa sobom možete nositi lahko naoružanje, a to su sablje u koricama.’ Dok je Allahov Poslanik, s.a.v.s., precizirao tačke sporazuma sa Suhejlom ibn Amrom, pojavi se Ebu-Džundul, sin Suhejla ibn Amra, vezan u lancima, koji je želio prići Allahovom Poslaniku, s.a.v.s. Ne sumnjajući da neće moći ući u Meku, te da Meka neće biti slobodna, kao što im je Allahov Poslanik ispričao da je to sve u snu vidio, ashabi se silno razočaraše kad saznadoše za tačke sporazuma, da se moraju vratiti u Medinu, te da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., pretrpio velika poniženja. Mnogi zapadoše u veliki očaj.
U tim trenucima Suhejl primijeti svoga sina Ebu-Džundula, udari ga po licu i reče: ‘Muhammede, jesmo li mi okončali ugovor prije nego što ti je ovaj čovjek došao?’ ‘Da’, odgovori Allahov Poslanik. Suhejl ponovno priđe, dohvati Ebu-Džundula za okovratnik i krenu, vukući ga prema Kurejšijjama. Ebu-Džundul gromkim glasom poče zvati: ‘O muslimani, zar ćete dozvoliti da budem vraćen mušricima, te da me oni od moje vjere odvrate?!’ Ovo je još više rastužilo muslimane. A Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: ‘O Ebu-Džundule, strpi se i očekuj nagradu. Uistinu će Uzvišeni Allah i svima potlačenima što su s tobom podariti pomoć i ukazati izlaz. Mi i mušrici potpisali smo sporazum. Mi smo se njima obavezali kao što su se i oni nama obavezali, i mi, uistinu, nećemo obećanje iznevjeriti.’
Digao se Omer, r.a., prišao Ebu – Džundulu, i išao pored njega i govorio: ‘Strpi se, Ebu – Džundule! Oni su uistinu mušrici, njihovim tijelima protječe pseća krv!’ Primicao mu se tako da je Ebu-Džundul mogao dohvatiti vrh njegove sablje, a Omer je poslije pričao: ‘Priželjkivao sam da izvuče moju sablju i njome ubije svoga oca.
Međutim, on se ipak smilovao svome ocu i tako se to skončalo.’ Kada je sporazum bio završen i potpisan Allahov Poslanik, s.a.v.s., klanjao je namaz i u Haremu, a još se dvoumio oko skidanja ihrama. Nakon namaza, ustade i reče: ‘O ljudi, koljite kurbane i obrijte svoje glave.’ Niko se nije odazvao njegovom pozivu, te je Allahov Poslanik, s.a.v.s., pozvao i drugi put, ali opet niko nije ustao. I treći put je pozvao, ali ni jedan čovjek nije ustao.
Allahov Poslanik, s.a.v.s., tada uđe kod svoje žene Ummi-Seleme, r.a., i reče joj: ‘O Ummi Selema, šta da činim?’ Ummi-Selema odgovori: ‘O Allahov Poslaniče, dobro znaš šta ih je snašlo, iziđi i nemoj se obraćati nikome, već otiđi do svoga kurbana i sam ga zakolji, a onda se obrij. Kad to uradiš, vidjet ćeš da će i ljudi uraditi isto.’ Iziđe Allahov Poslanik, s.a.v.s., i bez riječi priđe svome kurbanu, te ga zakla, a zatim obrija glavu.
Muslimani se ugledaše na Allahovog Poslanika i postupiše kako je i on postupio. Na povratku, na pola puta između Meke i Medine objavljena je sura “El-Feth.” Prenosi Ahmed od Musavvira ibn Mahreme i Mervana ibn el-Hakema. Ovo je rivajet koji navodi Ahmed, a prenose Junus ibn Bukejr i Zijad el-Bekai od Ebu-Ishaka sličnim rivajetom. Buhari prenosi rivajet od El-Musavvira ibn Mahreme i Mervana ibn Hakema u kom svaki od njih potvrđuje drugoga spomenuvši na početku riječi – “njih dvojica su rekli”, a potom navodi tekst hadisa. U rivajetu kod Buharije stoji: /183/
“…potom se Allahov Poslanik, s.a.v.s., vratio u Medinu, te mu je prišao Ebu-Besir, musliman iz plemena Kurejš, koga su mušrici Meke potraživali od Allahovog Poslanika, s.a.v.s., poslavši svojih dvojicu ljudi. Pošto su ga podsjetili na obaveze Ugovora, Allahov Poslanik, s.a.v.s., naredio je da se ashab izruči dvojici mušrika. Krenuli su prema Meki i kad su bili u Zul-Hulejfi, sjedoše da se odmore i pojedu hurme. Ebu-Besir tada reče jednom od njih:
‘Tako mi Allaha, čovječe čini mi se da ti je ova sablja veoma dobra.’ Isuka je drugi i potvrdi: ‘Jest, tako mi Allaha, dobra je, probao sam je i osvjedočio se.’ ‘Mogu li je malo vidjeti’ – zatraži Ebu-Besir. Ovaj mu je dodade, a on prihvati sablju, mahnu njome i usmrti ga. Drugi je uspio pobjeći u Medinu, te preplašen utrča u džamiju, a Allahov Poslanik, s.a.v.s., reče: ‘Ovaj čovjek je vidio nešto strašno.’ Potom priđe Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., i reče mu: ‘Tako mi Allaha, moj drug je ubijen, a ubit će i mene!’
Kada dođe Ebu-Besir, kaza: ‘O Allahov Poslaniče, tako mi Allaha, Allah je tvoje jamstvo ispunio, jer si mene isporučio njima, ali i mene je Allah spasio od njih.’ Tad Vjerovjesnik, s.a.v.s., reče: ‘Jadna li mu majka, mogao je rat izazvati da je sa njim bilo još ljudi!’ Kad je razumio ove riječi, te shvatio da će ponovno biti izručen Kurejšijama, Ebu- Besir iziđe iz Medine i uputi se ka obali mora. Nedugo iza toga, Ebu-Džundul ibn Suhejl uspije pobjeći iz Meke i sastati se sa Ebu-Besirom.
Ubrzo se broj pobjeglih muslimana iz Meke okupljenih oko Ebu-Besira povećao tako da su činili grupu. Kada bi čuli da karavan Kurejšija ide u pravcu Šama, oni bi ga sačekali, poubijali ljude i uzeli plijen. Tako su Kurejšije bile primorane obratiti se Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., preklinjući ga Allahom i rodbinstvom, da pristane na promjenu tačke
Ugovora, te da svaki musliman koji pobjegne od njih Allahovom Poslaniku može biti i tamo siguran. Allahov Poslanik je prihvatio njihov prijedlog, da bi potom Uzvišeni Allah objavio: “On je zadržao ruke njihove od vas, vaše od njih usred Meke”, do riječi, “žarom paganskim.” Ovako ga navodi El-Buhari u jednom od njegovih rivajeta.
“Allah će obistiniti san Poslanika Svoga da ćete doista u Mesdžid – Haram ući sigurni – ako Allah bude htio – neki obrijanih glava, a neki podrezanih kosa, bez straha. On je ono što vi niste znali znao i zato vam je, prije toga, nedavno pobjedu dao.”/27/ “On je poslao Poslanika Svoga s uputom i vjerom istinitom da bi je uzdigao iznad svih vjera. A Allah je dovoljan Svjedok!”/28/
Allahov Poslanik, s.a.v.s., u snu je vidio kako ulazi u Meku i čini tavaf oko Kabe. Svoj je san ispričao ashabima još dok je bio u Medini. Te pošto su došli do Hudejbijje, niko od prisutnih nije sumnjao da se ispunjenje ovog sna neće dogoditi baš te godine.
Pošto se sve završilo kako se završilo, te sporazum zahtijevao da se ove godine moraju vratiti, te da će im tek naredne biti dozvoljeno da uđu u Meku, u dušama pojedinih ashaba pojavilo se ogorčenje. Tako je Omer ibn el-Hattab, r.a., o tome pitao Allahovog Poslanika, s.a.v.s.: “Zar nam nisi rekao da ćemo doći do Kabe i tavaf oko nje činiti?” A Allahov Poslanik, s.a.v.s., odgovori: “Ja sam to uistinu rekao, ali jesam li ti ja rekao da će to biti baš ove godine?” Omer, r.a., reče: “Nisi”, a Allahov Poslanik, s.a.v.s., tad mu potvrdi:
“Ti ćeš uistinu biti kod Kabe i tavaf oko nje činiti.” Zato Uzvišeni Allah veli: “Allah će obistiniti san Poslanika Svoga, da ćete doista u Mesdžid – Haram ući, ako Allah bude htio.” Ovo je potvrđivanje vijesti, a nije samo izuzimanje. “…sigurni” za vrijeme ulaska, “…neki obrijanih glava, a neki podrezanih kosa.” Jedan dio muslimana brijao je glavu, a jedni su samo skratili kose. U hadisu sahih predanja prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: /185/